Doživljaj roditelja je slika Boga

U najranijim godinama života čovek je u potpunoj zavisnosti od svojih roditelja. Dete ne može ništa samo da uradi za sebe, ni jednu potrebu sebi ne može da zadovolji. Osnovni zadatak roditelja je da zadovolji potrebe deteta. Pošto je dete potpuno zavisno od roditelja ono ih vidi kao svemoćna bića, kao bogove.

Budući da su roditelji kao bogovi, sve što oni rade dete će smatrati ispravnim. Način na koji su se roditelji ponašali prema detetu, kako i koliko su mu zadovoljavali potrebe, kakva su očekivanja imali, kakve su poruke i savete upućivali, sve to će dete smatrati božanskim. Zato će, u trenutku kada bude kreiralo svoju sliku o Bogu u nju sigurno ugraditi svoje iskustvo odnosa sa roditeljima.

Tako će Bog imati ista očekivanja, želje, potrebe koje su osobene za njegove roditelje. Ako su roditelji bili izuzetno strogi, zahtevni, često kažnjavali verovatno je da će i Bog biti takav. U želji da nadomesti nedostatak koji je imalo u odnosu sa roditeljima, dete može stvoriti sliku o Bogu koji je suprotnost slici roditelja.

Sva iskustva iz detinjstva ostaju pohranjena u nesvesnom delu ličnosti, zato ona iz nesvesnog i u odraslom dobu upravljaju svesnim. Ako čovek kao dete nije ima kontakt sa religijom, već je svoju sliku o Bogu počeo da kreira u odraslom dobu, iskustvo odnosa sa roditeljima je u nesvesnom i dalje aktuelno, pa će iako postoji velika vremenska distanca ipak biti odlučujuće u stvaranju predstave o Bogu.

Hrišćanstvo je zasnovano na Hristovim porukama, njegovom životu, smrti i vaskrsenju. Autentično hrišćansko učenje i iskustvo Boga kroz vekove baštini, čuva i propoveda Crkva. Ona okuplja milione hrišćana i budući da svi pripadaju istom hrišćanskom predanju po nekoj logici trebalo bi da imaju isto iskustvo i doživljaj Boga. Ali to nije tako.

Svaki hrišćanin ima neko svoje iskustvo Boga. Ako posmatramo dominantna osećanja koja se javljaju u doživljaju vere primetićemo da je kod nekih najčešća krivica, kod drugih strah, kod trećih radost itd. Zašto? Kao i u svaki odnos, tako i u odnos sa Bogom čovek unosi sva svoja iskustva, doživljaje, osećanja itd. Najpre u odnos unosi stavove o sebi samom. Kako je odnos sa Bogom u velikoj meri apstraktan, tako je mogućnost projektovanja sebe u sliku Boga velika. Bog tu može biti kao ogledalo, što znači da ćemo u njemu videti samo ono što mi sami imamo, što nas kao osobe definiše. Pošto smo sebe u najvećoj meri definisali još u detinjstvu, u odnosu sa roditeljima, taj odnos i sliku roditelja u nama samima prenećemo na Boga.

Šta to konkretno znači? Apostol Pavle u svojoj Himni ljubavi kaže ,,Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki…“ Videti Boga kao ogledalo znači ne videti Njega kao nekog drugog i drugačijeg, što znači da je onda nemoguće imati odnos sa Njim, već je to odnos sa samim sobom. Ali, to ogledalo nam može koristiti da jasno vidimo sebe, da sebe bolje upoznamo. Kada poznamo sebe, onda ćemo moći poznati i Boga, što i sam Pavle u nastavku kaže ,,A onda ćemo licem u lice“.

Pshihologija i psihoterapija kao jedan od najvažnijih zadataka ima rasvetljavanje odnosa čoveka sa roditeljima u detinjstvu. Na taj način dolazi se do smisla Pavlovih reči ,,A kada sam postao čovek odbacio sam što je detinjsko“. Izvlačenjem najranijih iskustava iz izmaglice nesvesnog u svetlost sadašnjeg trenutka, čovek dobija mogućnost da rastavši se sa detinjstvom postane čovek koji je u mogućnosti da Boga spozna onakvim kakav jeste.

2 thoughts on “Doživljaj roditelja je slika Boga

  1. Roditelji treba da bude ta šibica koja će raspalti svetlost u svojoj deci.
    Ne znam koliko to ima veze sa bogom, možda kod verujućih ima više(ne spadam u tu kategoriju). Mada i deca loših roditelja, mogu da veruju u dobrog i plemenitog boga….

    Like

    1. Da. Ljudi imaju roditelje kao primer. Taj je primer toliko važan da se u nesvesnom delu ličnosti, koji čini 95% ličnosti, obogotvorava i samim tim u kontaktu sa religijom i bogom kao uzvisenim bićem izjednačava sa bogom. Može se dogoditi i suprotno, da čovek u svoju sliku boga ugradi ono što od roditelja nije dobijao, pa bog ima kompenzatornu ulogu. Bilo da boga vidi kao što vidi i svoje roditelje, ili da od njega traži da bude suprotnost roditeljima, čovek u svakom slučaku na nesvestan način u odnos sa bogom uključuje svoj odnos sa roditeljima.

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s