Tugovanje

Od svih osećanja, tuga je verovatno na prvom mestu po potiskivanju i neželjenosti. Niko ne uživa u tugovanju jer je to osećanje snažnog intenziteta i po kvalitetu vrlo neprijatno. Ako posmatramo muškarce i žene, postoji razlika u ispoljavanju osećanju tuge. Kod muškaraca je to ređe, nego kod žena. Razlog nije u prirodi jednog ili drugog pola, već u vaspitanju.

Tuga se u muškom svetu smatra slabošću, a kako muškarci trebaju zračiti snagom i odvažnošću, čini se da za osećanje tuge nema mnogo mesta. Paradoks je u tome, što su zapravo snaga i hrabrost potrebni kako bi se čovek prepustio tom osećanju. Jer, iza potiskivanja tuge stoji strah. Strah da ću npr. ispasti slab, a da ću zbog toga biti odbačen, prezren ili manje vrednovan. Za suočavanje sa tim strahom, priznaćete, potrebna je prilična doza hrabrosti.

Tugovanje je prirodan i vrlo važan proces. On služi kako bismo se od nečega ili od nekoga razvezali. Ako nam je neko drag preminu, prijatelj se odselio na drugi kraj planete i naša će bliskost neminovno biti manja čak iako postoji skajp, ako nam neko ukrade ljubimca iz dvorišta ili omiljenu igračku, usled raskida ili bilo koje druge vrste gubitka. Svaki put kada nešto izgubimo tuga je osećanje koje se prirodno javlja.

Trajanje procesa tugovanja zavisi od važnosti stvari ili osobe koju smo izbuli. Naravno, najduže traje tuga kada neka voljena osoba umre. To može trajati pola godine, godinu dana ili duže. Prirodno je i da nakon jako dugog niza godina možemo osetiti tu istu tugu, mada slabijeg intenziteta, jer nam osoba nedostaje.

Suočavanje sa realnošću koja nam nije prijatna, koja nam ne ide ,,na ruku“ i nije ono što želimo je istinski frustrirajuće. Ono što nam omogućuje da to prebolimo, da realnost prihvatimo i sa njom se pomirimo jeste osećanje tuge.

Potiskivanjem ovog osećanja, bilo neispoljavanjem ili potpunim neosećanjem realnost se neće promeniti. Ali će zato realnost postati prijatnija ili bar podnošljivija ukoliko je prihvatimo. Kada gubitak prihvatimo možemo krenuti dalje. Iako neprijatno, tugovanje čini svet prijatnijim mestom jer na taj način svet poprima ljudskiji izgled.

Advertisements

2 thoughts on “Tugovanje

  1. Divno ste napisali ovaj članak i hvala vam na tome. Veoma je važno da se proces tugovanja ne potiskuje i ne odlaže. Drago mi je da pročitam da je za tugovanje potrebna snaga i hrabrost. Nisam razmišljala o tome u procesima tugovanja zbog gubitka najbližih, ali sam osećala da se samo iz pada, iz slabosti spoznaju snage. Ne obrnuto. Stvarnost sam prihvatila, ali neke tuge, neki nepreboli zauvek ostaju, samo je pitanje njihove jačine i učestalosti, kroz protok vremena.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s