O bezuslovnoj ljubavi

Suočeni sa različitim uslovima koji nam se postavljaju kako bismo bili prihvaćeni u porodici, društvu, među prijateljima, sa partnerom, prirodno je poželeti prihvatanje bez uslova, ljubav koja ništa ne traži za uzvrat. Takva ljubav zaista zvuči idealno, ali da li je to tako i da li je moguća?

Za početak, neophodno je definisati pojam ljubavi. Često se pod time podrazumeva jaka zelja za drugim i moćna sila privlačenja, koji su praćeni nežnim osećanjima. Zrela ljubav to sigurno podrazumeva, ali su to samo neki njeni segmenti. Ljubav je imenica, a nama treba glagol- ljubiti. Zašto glagol? Zato što ljubav predstavlja odnos, bar dvoje ljudi u kom se ljubav projavljuje kroz dinamiku komunikacije. Ona tako znači opredeljenost jednog čoveka za drugog.

Kada smo mali, u odnosu sa roditeljima ljubav  se iskazuje majčinim zagrljajem, kupanjem, hranjenjem, pevanjem ili pričanjem priča pred spavanje, zajedničkim igranjem. Mama iskazuje svoju ljubav tako što zadovoljava sve potrebe svog deteta, ponekad zanemarujući svoje. Dete to i očekuje, a izostanak svega toga doživljava kao manjak ljubavi, to je praktično uslov za ljubav. S druge strane, šta majka očekuje od svog deteta? Da lepo napreduje, da je zdravo, srećno, zadovoljno. I majka ima neka očekivanja. Tako dete majci uzvraća ljubav. I to je jedan vid uslovljenosti.

Kao odrasli, od svojih prijatelja očekujemo da će sa nama provoditi vreme, da će nam tada biti prijatno, da će nam davati podršku i sl. Od partnera očekujemo sve to, ali i da delimo iste ili slične želje, ciljeve, stavove o životu, vaspitanju dece itd. To su takodje neki uslovi ljubavi. Kada to izostane teško da odnos može opstati.

Postoji li onda bezuslovna ljubav za drugog i prihvatanje drugog? Mislim da je odgovor Da ili Ne nepotpun i površan.

Ko može voleti bezuslovno? Onaj koji ima sve, pa zato od drugog ne traži ništa. Ali kako će to izgledati iz perspektive osobe koja takvu ljubav dobija. Naspram sebe će imati osobu koja je tako fantastična da joj ništa što ona ima da ponudi nije ni malo, ni mnogo, ni potrebno, ni nepotrebno. To je više arogancija ispunjena samodovoljnošću nego sveprihvatajuća ljubav.  Osoba koja tu ljubav dobija je praktično u pasivnom položaju. Od nje se ništa ne očekuje, jer je sve jedno da li daje ili ne. Ona samo ,,trpi” ljubav drugog. Gde se tu onda ostvaruje ljubav kao odnos?

U takvoj situaciji je i dete kog roditelji, iako imaju očekivanja, nece potpuno odbaciti ako ona nisu zadovoljena. Ono ,,trpi“ bezuslovnu ljubav svojih moćnih roditelja. Zato dete istovremeno sa ljubavlju prema roditeljima oseća i mržnju jer nije ravnopravni saučenik u tom odnosu. Ta je mržnja razvojna i sa prestankom zavisničkog odnosa će nestati.

Hrišćanstvo vidi Boga kao savršeno i svemoćno biće, Tvorca svega što postoji pa i čoveka. Takva bi onda trebalo biti i njegova ljubav prema čoveku-savršena. A da li ta savršena ljubav podrazumeva bezuslovnost? Neće biti. Šta to Bog od čoveka očekuje? Da voli Boga, da poštuje roditelje, da ne ubija, ne krade, da ne laže niti da vrši preljubu itd. Dakle i ta je ljubav uslovljena.

Unošenjem uslova u ljubav ona ne gubi na svojoj moći, niti time biva unižena. Baš na protiv. Na taj način se onaj drugi delatno uključuje u odnos koji podrazumeva davanje sebe. Dati sebe ili od sebe ne znači dati samo ono što već imamo, već naučiti ili pronaći u sebi i nešto drugo i novo i to onda darovati. Zato je ljubav odnos, jer ne podrazumeva statičnu bezuslovnost, već dinamiku pokreta koja preobražava čoveka budeći u njemu potencijale za koje možda nije ni znao da postoje.

Advertisements

5 thoughts on “O bezuslovnoj ljubavi

  1. Veoma ste lepo objasnili sve na nivou međuljudskih odnosa.

    Ono što mi je večito pitanje je da li je Gospod Bog diktirao Mojsiju Deset Božjih zapovesti ili je to sastavio neko drugi pa su zasluge pripisane Mojsiju? To verovatno nećemo saznati.

    Like

  2. Hvala 🙂
    Sudeći prema biblijskom izveštaju Mojsiju su bile predate već ispisane tablice. Biblijski tekstovi često ne izveštavaju o istorijskim faktima vremena u kojima su nastajali i puni su mitova, a mitovi nisu izmišljene priče, već večne istine izražene u pričama. Proučavajući biblijske tekstove, teolozi ne pridaju toliko značaj formi (što je u kontekstu pitanja koje ste postavili sam događaj kada na planini Horiv Mojsije prima tablice) koliko se bave suštinom, tj. sadržajem priče ili mita. U ovom slučaju to je sam tekst koji je ispisan na tablicama, tj. zapovesti. Sa ove istorijske i svake druge distance možemo zaključiti da su zapovesti zaista univerzalne vrednosti, koje čak nisu tipične samo za pripadnike hrišćanskih crkava, već i vernike drugih religija, a na kraju krajeva i celokupnog čovečanstva nezavisno od toga da li veruju u nekoga ili u nešto ili ne.To i jeste jedna od najvažnijih karakteristika Biblije, tačnije mitova koje ona sadrži- svevremeni su. 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s