,,Ako si usamljen kada si sam, u lošem si društvu”

Mali i veliki znaci pažnje prijaju svakom čoveku. Kada nam baka, mama, dečko ili žena spreme nešto što volimo da jedemo. Kada u društvu gledamo film ili pijemo pivo. Šetamo pored reke sa voljenom osobom, razmenjujemo nežne poglede ili samo u tišini sedimo u istom prostoru. Zbog svega toga možemo osetiti radost jer se uz to osećamo važnima, osećamo da nekome pripadamo, na izvestan način to je jasan dokaz da postojimo.

Zamislite da se dogodio brodolom, preživeli ste samo vi, dospeli ste nekom srećom na pusto ostrvo na kom hrane i vode ima u izobilju, ali nema ljudi i ne postoji mogućnost da ćete ikada više videti i jednog čoveka. Zauvek ćete ostati sami. Koliko ćete godina tako živeti?

Ne postoji pravi odgovor, nema pogrešnih iskaza. Koja god brojka da vam padne na pamet to će samo biti odgovor na pitanje koliko vam je blizina drugih ljudi važna.

Kada smo jako mali vrlo nam je važno da od ljudi od kojih zavisimo dobijemo neki znak prepoznavanja. To može biti zagrljaj kada smo tužni ili pohvalu za dobro obavljen zadatak. Toliko nam je važna bilo kakva reakcija odraslih da nam je i kazna bolja nego da reakcija izostane. Zato će deca kada su ignorisana učiniti sve da dobiju pažnju, ako je neophodno uradiće nešto što će izazvati grdnju od strane roditelja, jer je i to bolje od ignorisanja. Detetu je svaka socijalna stimulacija neophodna, to je potreba bez koje se ne može. Tako dobijaju dokaz da postoje.

Kada odrastemo, to prestaje biti potreba, jer smo svoje ,,emotivne rezervoare“ napunili. Svesni smo sebe i svog postojanja, umemo sami da organizujemo svoje vreme, da se utešimo, nahranimo, nagradimo i pohvalimo. Zato nam bilo koje socijalno prepoznavanje od strane drugih ljudi može biti želja a ne potreba. Bez toga možemo živeti i osećati se dobro sa tim.

Kada se osećamo ,,loše“ jer oko nas nema ljudi, trenutno nemamo vezu ili prijatelje sa kojima možemo proćaskati, to je znak da je naš ,,emotivni rezervoar“ prazan. U takvim situacijama uradićemo sve kako bi smo potrebnu pažnju dobili. ,,Blejaćemo“ sa ljudima samo da ne bismo bili sami, iako to vreme sa njima možda i nema kvalitet. Naćićemo partnera koji nam možda i ne prija koliko bismo želeli.

Ako nas samoća muči, osećamo se usamljeno i bezvoljno možda bismo sebi mogli postaviti pitanje: Zašto ja ne mogu sam, šta to drugi ljudi imaju pa mi je njihovo prisustvo potreba, da li postoji nešto što ja nemam pa zato bez njih ne mogu?

Blizina drugih ljudi svakako utiče na kvalitet života, tačnije trebalo bi da ga poboljša. Ali ukoliko sav kvalitet života zavisi od prisustva drugih onda je to u izvesnom smislu zavisnički odnos koji je svojstven deci, a ne odraslim ljudima. Odrasla se osoba teško može osećati usamljeno jer i kada drugih nema uvek ima sebe.

Advertisements

2 thoughts on “,,Ako si usamljen kada si sam, u lošem si društvu”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s