,,Drugi je moj pakao” N°2

Ima li čovek slobodu da odabere bliskost ako mu je ona zadata kao životni zadatak? To je bilo pitanje kojim sam završio jedan raniji tekst. I zasita sam neko vreme razmišljao o tome pokušavajući da sebi dam neki odgovor. Počeću od pojma slobode i načina na koji se ona razumeva.

Slobodan izbor, dakle Da ili Ne u nekom se smislu može razumeti kao sloboda, ali nisam siguran da je to prava sloboda, ona ontološka. Zašto tako mislim? To NE kao izraz slobode može biti prilično problematično ako govorimo o suštinski važnim stvarima. Slobodan izbor je prilično dobra stvar ako me neko pita hoću li kafu ili neću, hoću li u šetnju, želim li ovu ili onu devojku. Ali, ako se Ne shvati kao potpuni izraz slobode onda u nekim slučajevima dolazimo u prilično paradoksalnu situaciju. Sada govorim o egzistencijalnim pitanjima.

Suočavajući se sa svojim izborima pre ili kasnije ću shvatiti da sam determinisan i to najvažnijm pitanjem, pitanjem svog postojanja. Tako nisam mogao da biram u kojoj ću se državi roditi, ko će mi biti roditelji, a na kraju niko me nije pitao da li ja uopšte želim da se rodim. Ako se u vezi sa poslednjim moja sloboda ostvaruje i kao Ne, onda dolazim u situaciju da negiram sopstveno postojanje. Zato mislim da kada govorimo o bliskosti ne možemo govoriti o slobodi izbora, već o pravoj slobodi, ontološkoj.

Ontološka sloboda se ostvaruje samo prihvatanjem, dakle jednim Da. U kontekstu bliskosti, možemo reći da nam je ona data ili zadata, pa kao i samo postojanje možemo je shvatiti i kao sopstvenu ograničenost jer ne možemo reći Ne a da ne budemo time oštećeni. Ali ako moramo da kažemo Da, jesmo li slobodni?

Rekao bih da se ovde ne radi o moranju da nešto prihvatimo, ne radi se o nužnosti, već o kategoriji koja je izvan toga. Zato u ovom momentu treba zaboraviti na slobodu kao slobodu izbora. Mi od bliskosti (kao ni od sopstvenog postojanja) nismo ni slobodni ni neslobodni. Naša se nesloboda u ovom smislu događa tek ako bliskosti kažemo Ne, jer time negiramo sopstvenu čovečnost. A sloboda se događa samo prihvatanjem tog potencijala. Tako mi zapravo imamo mogućnost da činom svoje odluke sebe izgradimo kao ljudsko biće, a to znači u bliskosti sa drugim čovekom. Mi tek prihvatanjem bliskosti možemo stvarno biti slobodni ljudi.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s