Šta mi se to ,,na prvu loptu” dopadne kod ljudi?

Svi smo doživeli da smo prilikom upoznavanja sa nekom osobom, u toku izlaska, na sedeljci ili u bilo kojoj drugoj prilici, s tom osobom domah ,,kliknuli” ili nam je u startu bila odbojna. Otkud to?

Kako možemo iz par rečenica u par minuta da ocenimo kakva je ta osoba i da li nam se dopada toliko da odmah želimo sa njom da nastavimo neku interakciju ili u istom momentu više ne želimo da se nađe u nasoj blizini?

Intuicija igra važnu ulogu u tome. Prosto možemo osetiti da li neko odgovara našim kriterijumima i našim standardima kada je druženje ili neki drugi vid komunikacije u pitanju. Ali intuicija nije tek urođeni osećaj. Ona je splet naših standarda i normi, pravila o životu, vrednostima, odnosima s ljudima itd. pa uz pomoć nje možemo da predosetimo da li je neka osoba nama slična ili nije. Kako je moguće takve stvari primetiti iako nismo imali dovoljno vremena da osobu bliže upoznamo?

Komunikacija medju ljudima se osim na verbalnom, ostvaruje i na neverbalnom nivou i to u većoj meri nego na verbalnom. Stav, pogled, gestikulacija, izrazi lica, pokreti rukama, način odevanja ili sedenja, način na koji igra, intonacija i boja glasa, kao i pregršt drugih ,,sitnica“, sve su to načini neverbalne komunikacije koja šalje poruke na psihološkom planu.

Ako nam se u startu ne dopada neka osoba to sigurno ima veze sa našim prethodnim životnim iskustvima i često iz najranijih perioda života. Npr. osoba koja ima autoritativan stav, drži prekrštene ruke na grudima i ,,bledo“ nas gleda već prilikom prvog kontakta, verovatno nam se ni malo neće dopasti, jer podseća na nekoga od ranije od kad nam je takvo ponašanje i odbojno, recimo na tatu koji ljutito sluša naša opravdanja zbog čega smo kasnili iz škole. Od tada mi znamo da taj stav zapravo znači ,,čekam da završiš sa tim glupavim izgovorima, pa da ti izeknem vaspitnu meru“, tj. da on već ima izgrađen stav o onome o čemu pričamo i da to što govorimo neće imati apsolutno nikakvog odjeka.

Ne mora sve biti tako jasno i očigledno. Postoje i osobe koje se sasvim prihvatljivo, ili čak za veći broj ljudi vrlo lepo ponašaju, no nekome od nas to ipak deluje odbojno. Npr. nežne, umiljate, izuzetno fine osobe takodje nekome mogu biti odbojne. Recimo zato što je neka osoba iz naše prošlosti bila baš takva ili slična ali je zapravo bila licemerna, ili je bila iskreno takva ali je konstantno trpela one koji su se nad njom iživljavali ništa ne čineći i ne suprotstavljajući im se, pa smo stoga utvrdili da takvo ponašanje ne prihvatamo kao poželjno. Ne prihvatamo ni kao svoje poželjno ponašanje, ni kao tuđe. Sa druge strane ako nam je takvo ponašanje u porodici ili bližoj okolini nedostajalo, a bilo nam je potrebno u različitim situacijama, može nam se baš svideti jer ćemo podsvesno znati da nam ta osoba može pružiti baš ono što nemamo.

Dakle svako ponašanje druge osobe mi ocenjujemo spram svojih ranijih iskustava i zapažanja, kao i odluka o tome da li nam je i kakvo nam je ponašanje prihvatljivo, poželjno ili odbojno iz bilo kog razloga. To se dešava takođe na psihološkom nivou, nesvesno je. Zapravo je na neki način tuđe ponašanje i ,,moje“, i u onoj meru u kojoj je ono moje i na način na koji mi pripada ono mi je odbojno ili privlačno.

Poenta je zapravo sledeće, svaki put kada nam se neko ,,na prvu loptu“ dopadne ili ne dopadne treba znati da ta osoba ima nešto što nam na ovaj ili onaj način pripada. To je zapravo svojevrsni ,,izlog“ u kom možemo videti nešto što nas eventualno može zainteresovati da udjemo u ,,prodavnicu“. Bilo da u njoj prepoznajemo ljutitog oca, dobru ali jadnu komšinicu ili nesto treće, ta osoba verovatno ima i pregršt drugih osobina koje možemo otkriti ukoliko joj damo priliku. Jer često se i u prodavnicama sa prljavim staklom izloga i neinteresantnim stvarima u njemu mogu naći izuzetno vredne stvari za nas. Dopadanje ili ne dopadanje na ,,prvu loptu“ jeste selekcija koja štedi vreme u pronalaženju novih prijatelja, poslovnog partnera i devojke ili dečka, ali je povšna jer može biti i izgubljena prilika da se upozna osoba koja nam po mnogim drugim važnijim kriterijumima zapravo odgovara.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s