Očaran pa razočaran – ,,tragedija” zaljubljivanja

Zaljubljeni pa odljubljeni isto je što i očarani pa razočarani. Zaljubljenost je zapravo jedna varka prirode, hemisjka psiho-somatska reakcija koja služi da idealizuje drugu osobu kako bi došlo do potencijalnog začeća. Najbitnije je odmah na početku jasno razgraničiti pojam ljubavi i zaljubljenosti.

Naša kultura, koja je kultura Zapada zaljubljenost i ljubav u mnogo čemu vidi kao sinonime. A kada i pokušamo da razdvojimo ta dva osećanja nailazimo na poteškoće jer se u osećanju ne može napraviti neka kvalitativna razlika, tj. isto se oseća i zaljubljenost i ljubav. Tada se obično pribegava kvantitetu, pa se zaljubljenost predstavlja kao jaka emocija koja krace traje i uvod je u ljubav koja je slabija ali duže traje. To znači da imamo zaljubljenost koja je ,,vrela“ i kratka i ljubav koja je duga i ,,mlaka“.

Koren zaljubljenosti leži u mističnoj predstavi o ljubavi, počevši od Anime i Animusa koji bi trebalo da se spoje u jedno androgeno biće, Erosa i Kupidona koji svojim čarobnim strelama pomute razum nekom čoveku, preko različitih magijskih sila koje poseduje osoba koja zavodi, sve do zaljubljenosti kao delovanja kosmičkih sila privlačenja. Veliki doprinos popularizaciji zaljubljenosti dale su bogate dame 18. i 19. veka koje za razliku od prostog sveta nisu imale egzistancijalnih teškoća u vidu nedostatka osnovnih životnih potrebština, već su živele u raskoši i dokolici. Tokom 20. veka holivudizacijom ljubavi kontemlacije gospođa iz prethodna dva veka došle su do srca i umova svih ljudi koji pripadaju Zapadnoj kulturi.

Iracionalnost takvog ljubavnog odnosa između dvoje ljudi, možda se najbolje vidi u situaciji u kojoj osoba vidi drugu osobu prvi put i toliko joj se dopadne da srce počne ubrzano da radi, usta se lepe, ili joj se noge ,,odseku“ te ona zaključuje da se u tu osobu zaljubila. Kako je moguće da nam se neko dopadne tako i toliko iako ga ne poznajemo?

Zaljubljivanje nije odnos zasnovan na poznavanju stvarnosti. Setite se samo momenta u kom ste shvatili da ta osoba ipak nije bila to što ste misliti da jeste, tj. što ste sami pomislili da jeste. To je momenat odljubljivanja, ili više momenata, tj. od očaranosti nastaje razočaranost. A ako malo zadremo u etimologiju samog izraza očaranosti, onda vidimo da je po sredi neko čaranje, ili začaravanje, tj. neko magijsko dešavanje u kom osoba koja je očarana to doživljava prilično pasivno tako što je ta druga osoba očarala, tj. začarala. Engleski izraz za zaljubljenost ,,fall in love“ što bi doslovno prevedeno značilo ,,pad u ljubav“ vrlo jasno svedoči o pasivnosti onoga koji se zaljubljuje.

Ono što je zajedničko svima zaljubljenima je to što potpuno idealizuju osobu u koju su zaljubljene, čak i ako im neko skrene pažnju na neku manu ili je i sami uvide, rado će je staviti po strani.

Kad prođu sve faze, koje mogu trajati od par dana do par meseci, mada nekada to može trajati i čitavih godinu dana do dve, onda nastupa definitivni kraj zaljubljenosti, jer više nije moguće zanemariti sve nagomilane podatke koji govore ,,to što si poverovala da postoji zapravo ne postoji, niti je ikada postojalo, osim u tvojoj glavi“. Nakon toga postoji nekoliko mogućnosti. Ili potpuna razočaranost koju prate izjava ,,sve vreme si me lagao“ i  ,,ti nisi ona devojka koju sam upoznao“, ili ako ipak postoje neke osobine koje se dopadaju oboma to prerasta u prijateljstvo. Kod zrelih ljudi, kada ta osećanja prestanu, oboje konstatuju da zaljubljenosti više nema i kreću da izgrađuju realan odnos, jer su svesni činjenice da idealan i u svemu odgovarajući partner ili partnerka ne postoji.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s